Tajna uspešnog braka

Brena i Boba na skijanju

Nakon skijanja u Sent Moricu, Lepa Brena je ove zime priuštila sebi i svojoj porodici još jedno zimovanje. Ovoga puta je sa Bobom, sinovima Viktorom i Stefanom i prijateljima Melinom i Harisom Džinovićem otputovala u mesto Katšberg u Austriji.

- Oduvek sam više volela zimske čarolije od mora. Boba, deca i ja smo uživali na snegu i u spa tretmanima u hotelu „Falken Štajner” u kojem smo odseli - priča Brena i objašnjava da je uživala u relaks tretmanima, masažama, turskom kupatilu, saunama iz koje su ona, Boba i deca uskakali pravo u sneg…
- Uživali smo i u hrani i nismo razmišljali šta ćemo i koliko da pojedemo jer smo višak kalorija posle sagorevali u teretani. Isprobavali smo razne gastronomske specijalitete: čorbu od belog luka, gulaš, štrudle punjene džemom i filovane pudingom… - priča Brena.
Svakodnevno su skijali, grudvali se, jurili po snegu…
- Društvo su nam pravili Haris Džinović sa suprugom Melinom. Zajedno smo skijali, išli na tretmane, uživali u hrani, a uveče smo gledali filmove. Interesantno je da je od svih mogućih pića, ove zime u Katšbergu glavni hit bio špricer, ali ne od vina, već soka od jabuke pomešanog s kiselom vodom - priča Brena.
Koliko voli skijanje, nije isključeno da popularna pevačica, ukoliko bude snega, ode i treći put na zimovanje. Prvi put je bila početkom januara u Sent Moricu sa najmlađim sinom Viktorom. Ostali su dve nedelje i divno se proveli, ali Brena je poželela da ponovi zimovanje. Ovoga puta sa celom porodicom i prijateljima Harisom i Melinom.

Današnji kurs 93,88 dinara za evro

Dinar jeposle pet dana jačanja danas oslabio prema evru za oko 0,09 odsto i zvanični srednji kurs iznosi 93,8841 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Evro danas vredi oko 0,08 dinara više nego juče, kada je srednji kurs bio 93,8017 dinara za evro. Narodna banka Srbije juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, rečeno je agenciji Beta u toj instituciji. Srpska centralna banka je od početka februara na međubankarskom deviznom tržištu prodala 175,1 milion evra, a od početka godine intervenisala je sa ukupno 551,4 miliona evra.

Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro. Najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.
Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

CIA brani Stanišića

Jovica Stanišić, bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije, odbio je da komentariše za „Blic” tvrdnju „Los Anđeles Tajmsa” da je bio špijun CIA, pozivajući se na obavezu ćutanja prema Haškom tribunalu. Ipak, on je nakon našeg upornog insistiranja, ispred vrata svog stana prokomentarisao jučerašnji tekst u „Blicu”: „Naslov ne korespondira sa tekstom. Naslov nije tačan”.

Time Stanišić potvrđuje brojne navode novinara „LA Tajmsa” o njegovoj saradnji sa CIA, ali demantuje da je odavao tajne. Praktično, Stanišić sugeriše da je sarađivao sa CIA, ali ne i radio za nju. Na pitanje da li je tačno da je 1991. tadašnji šef CIA Džon Dojč došao u Beograd gde je razgovarao ne samo s njim već i sa Miloševićem, Stanišić je kratko rekao:
„To nije bilo 1991, već 1995. ali rekao sam vam, ja ne govorim za medije, došli ste mi na vrata i sada moram da ih zatvorim”.
U tekstu „LA Tajmsa” tvrdi se da je Stanišić godinama bio glavni čovek američke agencije u Beogradu, a da je CIA zauzvrat Haškom tribunalu dostavila poverljiv dokument sa dokazima o pomoći koju im je pružio.
Nerma Jelačić, portparol Haškog suda, kaže da ne raspolažu ovim dokumentima. „Obratite se odbrani ili tužilaštvu, možda je to njima dostavljeno. Taj dokument kod nas nije”, kaže ona.
Olga Kavran, portparol haškog tužilaštva, ne može ni da potvrdi ni da negira da takav dokument tužilaštvo poseduje. „Pravilo suda je da nijedan dokument ne dajemo niti komentarišemo, a posebno ne pre nego što počne suđenje i dokument bude uvršten u predmet”, dodaje Kavranova.
Na naš zahtev da BIA komentariše navode o saradnji Stanišića sa američkom obaveštajnom službom i odgovore da li imaju podatak da je Stanišić zapravo bio američki špijun, Jovan Stojić, šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, kaže: „BIA nema komentar”.

Sarađivao sa svima
Ipak, u krugovima bliskim ovoj službi naglašavaju da je saradnja sa svim službama, pa i CIA, uobičajena i poželjna. Neki sagovornici „Blica” čak veruju da iza čitavog teksta stoji sam Stanišić s ciljem da podseti Amerikance na nekadašnju saradnju, a zarad koristi u procesu pred Haškim tribunalom. Navodno, zaplašen nedavno izrečenim visokim presudama petorici bivših državnih i vojnih funkcionera, Stanišić, koga optužnica tereti za zločine protiv čovečnosti, na ovaj način pokušava da ojača svoju poziciju.
Drugi sagovornik „Blica”, Amerikanac, dobar poznavalac događanja u obaveštajnoj zajednici, tvrdi da sve što piše u tekstu u „LA Tajmsu” nije nikakvo ekskluzivno svedočenje već opšte poznati navodi koji su bili tema na desetine napisanih knjiga i svedočenja o događajima na prostoru nekadašnje SFRJ.
„Vest da je Stanišić bio blizak sa CIA za ljude koji znaju kako su stvari funkcionisale za vreme Miloševića, nisu novina. Opšte je poznato da je Stanišić jako dobro sarađivao i sa Istokom i sa Zapadom, kaže naš sagovornik.
On navodi da je veoma česta pojava saradnje obaveštajnih službi i da se ona obavljala i tokom devedesetih, dok su vodili ratovi na prostoru bivše SFRJ. Takođe, otkriva da su se, uprkos činjenici da se vodio rat, tokom devedesetih, predstavnici srpske službe sastajali sa kolegama iz Hrvatske.
- Tako je Stanišić sarađivao i sa CIA. Ali, da li je radio za nju, drugo je pitanje. Možda je radio za sebe, možda za Srbiju ili za neku treću službu. U tom svetu nikada se ne zna - dodaje naš sagovornik.
Ipak, kada je reč o navodima koji se pominju u „LA Tajmsu”, konkretno da je na nagovor CIA u proleće Stanišić radio na oslobađanju 388 zarobljenih vojnika NATO ili kada su zarobljeni francuski piloti, naš sagovornik potencira da se zna da je taj zadatak dobio upravo od Miloševića.
- Pa čitave knjige pišu o tome. Tu dolazimo do toga da je dok je bio na svojoj funkciji Stanišić ipak radio po nalogu svog šefa. On se zvao Milošević - insistira on.

Informacije predavaoi Rade Bulatović
Što se tiče navoda u tekstu da je Stanišić dao CIA dokumenta o skloništima Sadama Huseina, naš sagovornik podseća da je to uradila država.
- To je učinila Vlada Srbije, odnosno Jugoslavije dok je Koštunica bio predsednik 2003. ili 2002. Predali su Amerikancima gomilu informacija o tim skloništima. Saradnja sa CIA nastavila se, dakle, i za vreme Koštuničinog mandata i Radeta Bulatovića na funkciji direktora BIA. Uvek su tu bili kontakti dveju službi - potencira naš sagovornik.
Svaka služba, kako tvrdi, ima interes da dobije informaciju, a jedna strana će uvek nešto dati, samo da bi dobila nešto za uzvrat. I to je princip rada službi, između ostalog.
Kada je reč o zaustavljanju granatiranja Sarajeva, što autor teksta u američkom listu pripisuje Stanišiću, naš sagovornik navodi da nije tajna, da je to urađeno na pritisak Međunarodne zajednice. I da je to ponovo bila odluka na koju je maksimalno primoran Milošević. Da li je to sproveo Stanišić? Naš sagovornik dodaje da ga ne bi čudilo da je upravo on bio Miloševićev čovek od najvećeg poverenja sa zadatkom da utiče na Karadžića i Mladića.
I sledeći naš sagovornik, jedan od bivših šefova KOS-a odbio je da se izjašnjava o ovoj temi zvanično, ali i on objašnjava da je saradnja među službama uobičajena i da je to činio i Stanišić, ali on naglašava da je Stanišić imao samo jednog šefa, i da je to bio - Milošević.
- Ako je Stanišić bio špijun CIA, onda je ona stajala i iza osmišljavanja i delovanja crvenih beretki, iza čitavog rata, a znamo da su beretke nastale direktno pod patronatom Stanišića i Miloševića, i da su upravo oni bili iza svih akcija i rata u BIH i Hrvatskoj, sve do Kosova, kada se Stanišić usprotivio Miloševiću, i kada je drastično uklonjen iz službe - kaže naš sagovornik, apostrofirajući da su oduvek službe sarađivale jedan s drugom, i pre i posle Stanišića.
On smatra da je poenta ovog teksta pokušaj Stanišića da dokaže da u zločinima koji mu se pripisuju, nije bio uz Miloševića. Insistira da je podatke o saradnji Stanišić morao da usaglašava sa nadređenima, ministrom unutrašnjih poslova, prvo Sokolovićem, a potom i Vlajkovićem. Ali i da je za kontakte morao znati i njegov zamenik Dragiša Ristivojević.

Šef SDB od 1991. do 1998. godine Haški optuženik i bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić sedam godina bio je prvi čovek SDB - od 1991. do oktobra 1998. godine, kada je smenjen bez obrazloženja. Stanišić (59) rođen je u Ratkovu, opština Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine, a u Ministarstvo unutrašnjih poslova se zaposlio 1975. Za Stanišića se navodi da je 1989. učestvovao u organizaciji obezbeđenja dolaska tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića na Gazimestan, posle čega je, u roku od tri godine, postao najpre pomoćnik načelnika, a zatim i načelnik SDB. Stanišić živi u stanu od oko 200 kvadrata u centru Beograda. Ograničena mu je mogućnost kretanja, bez posebne dozvole Suda u Hagu ne sme da napušta Beograd. Poseduje i vilu u elitnom naselju Senjak od više stotina kvadratnih metara, kao i kuću na selu, brod…

Stalni lekarski nadzor - Stanišić je pod lekarskim nadzorom u Beogradu. Lekari šalju u Tribunal redovne izveštaje. On je pušten da se brani sa slobode zbog zdravstvenog stanja i u Beogradu će biti do daljeg - kaže Nerma Jelačić, portparol Haškog tribunala. Optužnica Haškog tribunala tereti ga za: Osnivanje, obuku, finansiranje, usmeravanje i kontrolu Jedinice za posebnu namenu MUP-a Srbije, Jedinice za antiteroristička dejstva i JSO (Jedinice za specijalne operacije), „crvenih beretki”, „Škorpiona”, Srpske dobrovoljačke garde (SDG), takođe poznate kao „Arkanovi tigrovi”.

Petrović: Neozbiljna priča Goran Petrović, bivši šef BIA rekao je u sinoćnoj emisiji B92 „Poligraf“ da je „svođenje vrlo intrigantne policijsko bezbednosne ličnosti na nivo doušnika, makar i CIA, banalizacija i trivijalna priča, koja ne može da bude ozbiljna“. Ako je Stanišić odista bio saradnik CIA, kako bi mu ona najbolje mogla pomoći? Tako što bi mu dala zelenu kartu, omogućila život u Americi ili nekoj drugoj zemlji, ili tako što bi objavila da je bio njen saradnik? Tanka i diskutabilna linija između Stanišića kao sardnika i nekoga koji je sarađivao. Sve službe sveta sarađuju s drugim službama i razlika između te saradnje i biti saradnik je razlika kao nebo i zemlja - kaže on.

Moj put kroz pakao depresije

Moniku je 1993. ubo nožem poremećeni navijač

Slavna teniserka Monika Seleš, nakon godinu dana pisanja, završila je autobiografsku knjigu koja se zove „Getting a grip on my body, my mind, my self” (Moje telo, um i ja konačno u skladu). Memoari će se 21. aprila pojaviti u prodaji u svim knjižarama sveta, po ceni od 26 dolara.

- Nadam se da ću uspeti da predstavim ljudima kako sam pronašla ravnotežu, snagu i sreću u životu i to posle vožnje toboganom, od veličanstvenog uspeha do tragedije - izjavila je rođena Novosađanka kada je počela da piše knjigu.
Mnogi će se pronaći u njenoj knjizi i naučiti dosta iz iskustva nekadašnje najbolje teniserke sveta, kažu u Monikinoj izdavačkoj kući „Penguin Group”.
- Posle godina intenzivnih treninga, dijeta i života koji su drugi diktirali i ispitivali, Monika je preuzela kontrolu odlučivši šta želi od života i krenula u ostvarivanje cilja. Posle tuge, straha i frustracija, koji su i doveli do njene prekomerne težine i nesreće, ona danas izgleda i oseća se bolje nego ikada - rekao je portparol kuće koja će izdati njene memoare.
U autobiografiji, Monika počinje od perioda kada je imala šesnaest godina, od 1990. godine i trenutka kada je postala najmlađa pobednica Rolan Garosa. Potom, ona opisuje naredne tri godine koje su je vinule do zvezda, a sledi priča o najtežoj godini slavne teniserke - 1993. Za vreme meča u Hamburgu koji je igrala protiv Magdalene Malive, tridesetosmogodišnji poremećeni Nemac Ginter Parhe, pasionirani fan Štefi Graf, istrčao je na teniski teren, bacio nož i ubo Moniku Seleš u leđa. Njen fizički oporavak trajao je nekoliko nedelja, ali psihički je trajao nešto više od dve godine.
- Nije to bio samo ubod nožem i pad moje karijere. Ja sam tog dana izgubila nevinost. Do tada sam verovala u pravdu, verovala sam u to da, ako činiš dobro, dobrim ti se i vraća. A tog dana sam izgubila veru - priča Monika Seleš koja se nakon incidenta zbližila sa Štefi Graf.
Monika u svojim memoarima opisuje pakao kroz koji je prošla, vreme u kojem se borila sa depresijom, pokazuje svoje duboke psihičke ožiljke koje su ostali od aprila 1993. godine. Selešova piše i o svom povratku na teniske terene, porazima, pobedama i raku s kojim se njen otac Karolj bezuspešno borio te 1998. preminuo. Očekuje se da će u knjizi biti reči i o njenom, znatno starijem bivšem dečku Polu Alenu, trećim najbogatijim čovekom u Americi i jednim od osnivača „Majkrosofta” s kojim se zabavljala od 1997. godine.

Biografija zvezde datum rođenja: 2. decembar, 1973. godina nmesto rođenja: Novi Sad, Srbija u jedanaestoj godini osvaja „Orange Bowl” turnir u Majamiju seli se u Ameriku sa roditeljima 1986. godine profesionalna igračica sveta postaje 1989. godine pobeđuje na Rolan Garosu 1990. godine i postaje najbolja teniserka na svetu pobeđuje na Rolan Garosu tri godine zaredom, te na Vimbldonu, US Openu… zadobija koban ubod nožem u rame 1993. godine na teniske terene se vraća 1995. godine ulazi u ljubavnu vezu sa Polom Alenom 1997. godine nakon povrede stopala 2003. godine, povlači se iz profesionalnog igranja tenisa tokom karijere zaradila je 14.891.762 dolara prošle godine učestvovala je u američkom serijalu „Ples sa zvezdama”