Potraga za talentima

Visokobudžetni zabavni šou program „Talenti Srbije” startovaće sa emitovanjem na ružičastoj televiziji od marta meseca. U emisiji će se takmičiti se ljudi iz Srbije, BiH i Crne Gore, koji će pokazivati razne talente - pevači, plesači, žongleri, imitatori…

Učesnice britanske verzije serijala

- Ovog proleća pravimo neku vrstu medijske invazije sa visokobudžetnim formatima. Već ovih dana kreću projekti „Trenutak istine” i nova sezona „Plesom do snova”. U martu bi trebalo da krenu dva skupa programa „Veliki Brat All Stars” i „Talenti Srbije” - rekao nam je Željko Mitrović.
Projekat „Talenti Srbije” Televizija „Pink” radi u saradnji sa producentskom kućom „Adrenalin”. U pitanju je licenca za popularni šou originalno nazvan „Britains Got Talent” koji se sa velikim uspehom prikazuje na ITV kanalu u Engleskoj. Kreator ovog serijala je slavni Simon Kouvel, koji je kao član žirija poznat po oštrim komentarima. Za nagradu od sto hiljada funti takmiče se talenti iz različitih oblasti - pevači, igrači, imitatori, komičari, baletani, operski pevači... U finalnim emisijama ostaje desetak najtalentovanijih takmičara, sve dok ne ostane samo pobednik. U Britaniji pobednici su imali tu čast da pevaju pred članovima kraljevske porodice, a za sada je još uvek nepoznato šta će biti nagrada pobedniku serijala „Talenti Srbije”.

Privrednicima krediti do dva miliona evra

Rok otplate za kredite za automobile biće od pet do sedam godina

Sledećeg četvrtka Vlada Srbije trebalo bi da usvoji uredbu kojom bi se konačno definisali svi kriterijumi - ko i u kolikom iznosu može da konkuriše za povoljne kredite namenjene za likvidnost, investicije i nabavku potrošačkih dobara, a koje subvencioniše država. Očekuje se da će do kraja februara banke početi sa odobravanjem ovih zajmova i biće to prvi konkretan potez vlade u podršci privredi u borbi sa posledicama ekonomske krize.

Za privredu, država je odredila tri vrste kreditiranja. Prva je dugoročna za investicije, druga kratkoročna namenjena za likvidnost, a treća su kreditne linije iz inostranstva. U paketu mera su i potrošački krediti za građane, čije su kamatne stope duplo niže od trenutnih tržišnih, a posebna povoljnost što za njih nije potrebno polaganje učešća.
Osnovni uslov da bi se mogao koristiti jedan od ovih zajmova je kreditna sposobnost. Naime, potencijalni zajmotražilac, bez obzira da li je reč o preduzeću ili građaninu mora da računa da će proći proveru ocene boniteta, kao i da će banka tražiti i odgovarajuće obezbeđenje - hipoteku.
Kada je reč o dugoročnom kreditiranju privrede, predviđena je ukupna suma od oko 17 milijardi dinara. Fond za razvoj je obavezan da za ove kredite koji se odobravaju na rok otplate od tri do pet godina, i grejs periodom od šest do 12 meseci, obezbedi 30 odsto sume, dok će poslovne banke obezbediti 70 odsto. Kamatne stope kretaće se maksimalno do 6,5 odsto. Već sada je pokazano interesovanje preduzeća i to iz oblasti prehrane, kao i proizvodnje delova za automobilsku industriju. Administrativne poslove oko odobravanje ovih zajmova obavljaće Fond za razvoj, dok će banka odabirati klijente.
- Program za subvencionisanje kredita za održavanje likvidnosti podrazumeva da raspoloživa sredstva preko Fonda za razvoj za subvencionisanje kamate iznose dve milijarde dinara. Polovina sume je za subvencionisanje kamatnih stopa za izvozne poslove, a druga polovina za ostale privredne aktivnosti. Fond će prenositi bankama novac, na osnovu liste Narodne banke Srbije. Kamatna stopa banke ne može biti veća od 5,5 odsto fiksno ili evribor na mesečnom nivou plus tri odsto - kaže za „Blic” Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj.
Sva preduzeća i radnje koja dobiju subvencionisani kredit za likvidnost i investicije moraju kao uslov da imaju najmanje isti broj radnika tokom perioda korišćenja kredita (za likvidnost), odnosno prve dve godine korišćenja (za investicije). Kontrolu će obavljati Fond za razvoj, a na osnovu overenih OD obrazaca koji se podnose svakog meseca Poreskoj upravi. U slučaju da preduzeća ipak smanje broj zaposlenih, mogu da očekuju da kredit neće otplaćivati po povoljnijim kamatnim stopama, već po tržišnim.
S druge strane, i banke uveliko pripremaju uslove kako bi počele sa odobravanjem ovih zajmova. Za sada ih je sedam zainteresovano za ovu vrstu kreditiranja, a očekuje se da će se postepeno uključivati i druge. U pitanju su: „Komercijalna”, „Inteza”, „Rajfajzen”, „Hipo Alpe-Adrija”, „Erste”, „Unikredit” i „Sosijete ženeral”.
Kako kaže Goran Milićević, izvršni direktor za marketing i nove bankarske proizvode „Komercijalne banke”, pripremljene su odluke kako bi se počelo sa odobravanjem ovih kredita.

Privrednici uglavnom podržavaju potez Vlade srbije Rade Veselinović „Galeb grupa” Korektne kamatne stope - To su korektne kamatne stope kad je reč o obrtnim sredstvima, kamo sreće da je država ovo uradila ranije. Pitanje je, međutim, kako će sredstva biti raspoređena, bilo bi nelogično da kredite ne dobije veći deo privrede. Nama jeste potreban kredit za obrtna sredstva, od oko dva miliona evra jer planiramo povećanje izvoza za šest miliona evra. Ali država bi trebalo da izmiri obaveze javnih preduzeća prema privredi jer nije logično da duguje, a povećava kreditiranje. Nikola Pavišić, generalni direktor „Sintelona” Krediti štite cenu proizvoda - Dobrodošla je subvencija kamata na potrošačke kredite za trajnu potrošnu robu. Kupci su postali oprezni, pa sada ne moramo snižavati cene da bismo ih animirali. Ova će mera biti efikasna, imamo svoju prodajnu mrežu i nemamo posrednike. Dolazi vreme da ćemo morati prvi put uzeti kredite za likvidnost i investicije koji se ne smeju vezivati samo za izvoznike. Ovo nije socijalna već ekonomska mera podrške onima, koji mogu nešto da naprave ili za strano ili za srpsko tržište. Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna „Svis lajon” Kamate bolje u Evropi Mi smo solventni i likvidni tako da nam krediti za to nisu potrebni. Imamo otvorene kreditne linije od evropskih banaka koje podržavaju zdrav deo srpske privrede, visina kredita je neograničena, sredstva povlačimo samo za investicioni razvoj i ekspanziju na stranom tržištu. Plaćamo kamatu ispod pet odsto na godišnjem nivou, tako da ponudu Vlade Srbije sigurno nećemo prihvatiti jer je cena naših subvencionisanih kredita veća od one u EU. Verujem da ove mere neće dovesti do ekspanzije izvoza i da ćemo i dalje tonuti u deviznom deficitu. Rene Milošević, direktor „Inter mosta” Neka nam država vrati dug Kratkoročni krediti za likvidnost su odlična mera pre svega zbog znatno niže kamate. Ali, i „Inter most” i mnoge druge firme su nelikvidne zato što nam državna preduzeća ne plaćaju poslove koje smo za njih odradili. Ne verujem da je iko od nas srećan što može još jednom da se zaduži radi održanja likvidnosti, dok nama država duguje. Neka država nama vrati zarađeno, a onda možemo da uzimamo ove nove povoljne kredite. D. V.

Investicioni krediti privredi Kamatna stopa: najviše oko 6 odsto Rok otplate: od tri do 5 godina, uz grejs period od šest do 12 meseci Administriranje: Preko Fonda za razvoj, a banka odabira klijenta Uslov: Ne menjanje broja zaposlenih Kratkoročni kredit za likvidnost privredi Ko može da konkuriše: radnje, preduzetnici, mala, srednja i velika preduzeća, prioritet će imati izvoznici Uslov: Nemenjanje broja zaposlenih Rok otplate: 12 meseci Kamatna stopa: najviše 5,5 odsto godišnje Maksimalni iznos kredita: - za preduzetnike 20.000 evra - mala preduzeća 50.000 evra - srednja do 500.000 evra - velika do 2.000.000 evra - za izvoznike ne može biti veći od ugovorenog izvoza Uslov: Nemenjanje broja zaposlenih Kreditne linije iz inostranstva Evropska investiciona banka - 250 miliona evra Nemačka razvojna banka KfW - 100 miliona evra EBRD - 100 miliona evra Kredit Vlade Republike Italije - 30 miliona evra Ukupno: 480 miliona evra Potrošački krediti za građane Namena: Kupovina robe široke potrošnje proizvedene u Srbiji - automobil „punto”, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj, podne obloge, bele tehnike… Rok otplate: od pet do sedam godina za automobile do pet godina za ostale proizvode Kamatna stopa: 4,5 odsto za „punto”, a do šest odsto za ostale proizvode

Kamioni iz Srbije ne mogu u Grčku

Novu muku ovdašnje kamiondžije ponovo „parkiraju“ u javnost. Kamioni sa srpskim registracijama još samo danas mogu da pređu grčku granicu sa prošlogodišnjim dozvolama. Ulazak u Grčku od sutra im je zabranjen.


Zbog čega se spušta još jedna evropska rampa za drumske transportere iz Srbije.
- Da ovo može da se desi znali smo godinama. Međutim, nismo verovali da će nas pregaziti nezainteresovanost i sporost naše administracije. Ne zvuči patriotski, ali Grci su u pravu! Naša zemlja je sa Grčkom potpisala međudržavni sporazum još 2002. koji je stupio na snagu 2004. Po njemu smo preuzeli obavezu da ćemo u roku od tri godine izjednačiti cenu putarina srpskim i grčkim prevoznicima na našim drumovima. Srbija to nije učinila. Upozoravali su nas, ali čini se da je to bilo kao gluvom pevati na uvo - objašnjava Miroslav Nikolić, direktor i vlasnik „Srboeksporta“, jedne od najvećih transportnih kompanija u regionu. Nikolićevih 30 od gotovo 300 kamiona godinama je prevozilo robu do Grčke.
Za Grke nije bilo ubedljivo da su putarine za njih i ostale strane prevoznike samo 30 odsto skuplje, jer je prema cenovnicima od 1. decembra razlika u cenama putarina koje plaćaju strani u odnosu na domaće prevoznike za pojedine deonice veća od 55 (Niš-Beograd) do čak 80 odsto (Niš-Leskovac). Informacija srpskog Ministarstva za infrastrukturu od 6. januara da nisu prava adresa za rešavanje ovih problema nije bila dovoljno uverljiva za grčku stranu, koji su odustali od lutanja od jednog do drugog šaltera, pa su 20. januara poslali dopis u kome nas obaveštavaju da Srbija ostaje bez dozvola za 2009.
Ovdašnji transporteri upozoravaju već dve godine da dvojne cene nisu u interesu Srbije. Uz to ostajemo jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja koja stranim drumskim prevoznicima naplaćuje ulaz u zemlju. Reč je o izuzetno visokoj naknadi za korišćenje terminala na graničnim prelazima, na šta su grčki pregovarači upozoravali prilikom poslednjeg septembarskog susreta srpsko-grčke komisije i to je drugi razlog uskraćivanja dozvola za ovu godinu.
- To je tipičan, srpski specijalitet da granične terminale, od kojih je izgradnju jednog finansirala Evropska unija, država izda privatniku na 99 godina. „Interspid“ taj petominutni ili svejedno petočasovni mimohod terminalom naplaćuje od 70 do 100 evra. Da bude jasnije, to je kao kada bi neki privatnik dobio ekskluzivno pravo da na Aerodromu „Nikola Tesla“ naplaćuje taksu za ulaz stranih putnika u našu zemlju. Zato ne samo Grci zaobilaze Srbiju i idu preko Bugarske i Rumunije - pojašnjava Nikolić.
Kraljevčanin Ljubomir Zlatić ima razloga za dvostruku brigu: prvo, kao proizvođač drvenih ploča koje je izvozio u Grčku, ali i kao vlasnik „Zlatić transporta“ koji je do te zemlje prevozio ne samo svoje proizvode.
- Sada ću morati da nađem nekog inostranog prevoznika koji će naravno biti skuplji. Ipak, rešenje i dalje ostaje u našim rukama. Tračak nade vidim u Ministarstvu finansija i angažovanju državnog sekretara Miodraga Đidića, ali videćemo. Vremena mnogo nemamo - zaključuje Zlatić.
- Ne ide nam naruku i ranjiva politička situacija u toj zemlji. Ako im bude pala vlada, čekaćemo izbore, novu vladu i administraciju, a to jedno znači: Srbija u ovom poslu sa Grčkom ostaje i bez dozvola i bez deviza - upozorava Miroslav Nikolić.

Enormni gubici naše države - Danas kada mnogo jače evropske ekonomije vode računa da im iz šake ne ispadne nijedan evro, mi ih prosipamo po putu. Pa samo iz pančevačke „Petrohemije“ put Grčke ide 70 kamiona mesečno. Srpski transporteri prevoze za „Bol pekidžing“, tu je i šećer „Helenik šugera“, zatim rezana građa, proizvodi drvoprerađivačke i mnogih drugih industrija. Ako smo godišnje dobijali i kupovali 31.250 grčkih dozvola, to dovoljno govori o razmerama tog posla, kaže Miroslav Nikolić.

Niže cene novih vozila, ali ne i polovnih

Dugoočekivana primena nižih carinskih stopa na uvozne automobile počinje sutra, zbog čega će maloprodajne cene novih automobila biti smanjene za šest do 10 odsto. Niže cene po ovom osnovu trenutno primenjuje samo „Hjundai”, dok ostali još rade kalkulacije. Međutim, ima i onih koji ne znaju da li će cene menjati. Ipak, da li će nove cene značiti i povećanu prodaju najviše zavisi od uslova kreditiranja banaka. S druge strane, polovna vozila su ranije pojeftinila za 10 do 20 odsto, zbog čega bi eventualni pad cena mogao iznositi svega nekoliko procenata.


Smanjivanje carina sa 20 na 12,5 za vozila van EU, odnosno 10 odsto iz EU zvanično stupa na snagu 1. februara. Iako nisu preterani optimisti, prodavci kažu da očekuju da će zbog toga prodaja konačno krenuti, dok je kupcima i dalje teško da procene da li je pravi momenat za kupovinu. Naime, niko se ne usuđuje da prognozira da li će strane kompanije zbog drastičnog pada prodaje odlučiti da još snize cene, kao i kako će se ponašati banke.

Hjundai auto
Jedina kuća koja je do sada snizila cene automobila jeste „Hjundai auto Beograd”, koja je već prošlog ponedeljka cene korigovala za sedam odsto. Uz popuste koji važe odranije, cene su ovda sada niže i do 15 odsto.

Reno Nisan Srbija
Milan Belin, direktor firme „Reno Nisan Srbija” i predsednik Udruženja uvoznika automobila, navodi da će im novi cenovnik modela „Renoa”, „Dačije”, „Nisana” stići iz Pariza narednih dana. On ne očekuje da cene budu niže od šest do sedam odsto. Poskupeo je repromaterijal, dinar je oslabio, tako da za veće smanjenje zasad nema osnova.
- Cene ne mogu da idu ispod nekog minimuma, ali je sigurno da ćemo ići sa najmanjim mogućim zaradama. Džaba i to ako nema lizinga i kredita, jer se više od 60 odsto automobila kupi na ovaj način - navodi Belin.
U ovoj kući upozoravaju da je trenutno isplativije iskoristiti postojeće popuste na automobile sa lagera koje su auto-kuće odobrile krajem prošle godine, jer se tako može uštedeti do 6.000 evra.
- S druge strane, ušteda na automobilima koji sad dolaze iz uvoza mnogo je manja. Primera radi, ako je „reno megan 7 ekstrim 1.4” po starim carinskim stopama koštao 17.171 evro, po novim carinskim stopama njegova cena bila bi 16.160 evra, što je ušteda od svega 1.000 evra - kaže Igor Mitrović iz firme „Reno Nisan Srbija”.

Autokomerc
Branislav Kunić, direktor prodaje u „Autokomercu” koji je uvoznik „audija” i folksvagena”, kaže da će novi cenovnici u ovoj kući biti završeni 3. februara, po kojima će važeće bruto cene biti snižene za 6,5 do sedam odsto.
- O promenama carinskih stopa mi smo razmišljali na vreme, pa smo u decembru organizovali sniženja, zbog čega su nam na lageru ostala još svega dva modela „audija” i tri „folskvagena” i njihova cena će ostati nepromenjena. Ostali modeli koje budemo uvozili biće jeftiniji samo po osnovu niže carinske stope. Znači u nju neće biti uračunati popusti - kaže Kunić.

Porše SCG
Tačne cenovnike za nekoliko dana imaće i „Porše SCG”, zastupnik i „Folksvagena”. U ovoj firmi kažu da će smanjenje verovatno biti malo manje od razlike u carinama.
Jeftiniji će biti i modeli „tojote”, kako kažu u njihovom predstavništvu, ali nemaju još precizne podatke.

Auto Čačak
Sloba Spasović, direktor prodaje u „Auto Čačku”, zastupniku „Škode”, očekuje povećanje prodaje zbog nižih cena od šest do sedam odsto.
- Mi odranije na lageru imamo oko 600 vozila, ali se ona nalaze u carinskom skladištu, pa ćemo iskoristiti mogućnost da ih carinimo po novim nižim carinskim stopama. Nažalost, krediti za kupovinu automobila trenutno nisu povoljni, ali zbog pada euribora i libora očekujemo da će u narednom periodu i finansijske kuće sniziti kamatne stope na nivo kakav je bio i ranije, odnosno između devet i deset odsto - kaže Spasović.

Dženeral motors
U predstavništvu „Dženeral motorsa”, zastupnika „Opela” i „Ševroleta”, ističu da niko ne može da kaže koliko će i da li će biti pojeftinjenja. Kao glavni razlog navode to što je većina uvoznika krajem 2008. godine snizila cene kroz promotivne kampanje i više od razlike između novih i starih carina. „Tek u narednom periodu videće se stvarni uticaj nižih carina”, navode u ovoj firmi i očekuju rast prodaje u prvom navratu zbog onih koji su čekali promenu zakona.

Verano motors
U „Verano motorsu”, koji je generalni uvoznik „Pežoovih” vozila za Srbiju, kažu da očekuju da će zbog primene nižih carinskih stopa konačna cena vozila biti umanjena za oko šest procenata. Dok to ne počne, potencijalni kupci ovde mogu iskoristiti aktuelne popuste koje nude za vozila na lageru, a na kojima „pežo 206” košta 10.990, „pežo 308” 17.990, a „pežo 407” 19.990 evra.
S druge strane, vlasnici auto-placeva polovnih automobila navode da su već smanjili cene za 10 do 20 odsto kako bi povećali prodaju. Vlasnik novosadskog „Auto Rodića” Dragan Rodić kaže da je moguće očekivati dodatno pojeftinjenje u manjem procentu. On ističe da sada u inostranstvu mogu da se po nižim cenama nađu skuplja kola, ali da su cene jeftinijih iste.
- Poslednja dva meseca je prodaja slaba, sada će se malo popraviti, ali ne previše. Mislim da bi cene i dalje mogle da idu nadole - navodi Rodić.
Igor Pavlović, vlasnik „Auto-sistema Kraljevo”, ističe da su polovni automobili jeftiniji od decembra za desetak odsto. Uprkos tome, prodaja je više nego prepolovljena.

 

Revija uspešnih